ADSL-sve što treba da znate

Šta je ADSL?

Termin adsl je nastao od početnih slova engleskih reči asymmetric digital subscriber line - asimetrična digitalna pretplatnička linija. Ovaj naziv označava tehnologiju koja omogućava da se kroz postojeću telefonsku infrastrukturu prenose i podaci. To znači da se koriste već ugrađeni telefonski kablovi, na koje su spojeni telefonski aparati, a ugradnjom dodatnih uređaja omogućava se da istovremeno teku glasovna komunikacija i razmena podataka.

Bakarni kablovi koje telekomunikacione kompanije koriste za fiksnu telefoniju imaju mnogo veći kapacitet, odnosno raspon frekvencija, nego što je za glasovnu komunikaciju potrebno. Ta osobina kablova iskorišćena je za DSL tehnologiju. Razni tipovi informacija putuju istim žicama bez ometanja telefonskih razgovora, a tako što se različite frekvencije koriste za pojedine zadatke. Proizvođači su ograničili frekvencije koje telekomunikaciona oprema koristi, tako da se sva telefonska konverzacija obavlja u rasponu od 0 do 3,4 kHz. To je sićušan opseg u odnosu na, primera radi, frekvencije od 20 Hz do 20.000 Hz koje imaju standardni stereo zvučnici, a bakarni kablovi mogu da sprovode i frekvencije od više miliona herca. Upotreba tako malog opsega seže u prošlost, zbog želje da se izbegne interferencija koja može nastati kada se više žica nađe na malom prostoru. Moderna oprema koja šalje digitalne signale bezbedno može da koristi veći deo kapaciteta telefonskih kablova i DSL tehnologija upravo to i čini.

Asimetrična DSL tehnologija se zasniva na nejednakoj raspodeli frekvencija, a tome se pribeglo na osnovu realnih pokazatelja da većina korisnika Interneta više preuzima nego što šalje podatke. Bez obzira na to što su brzine prenosa koje se ADSL tehnologijom postižu daleko veće od onih koje se ostvaruju pomoću standardnih modema, svi korisnici neće moći da dobiju identičnu uslugu, niti je ona na svakom mestu ista. ADSL u velikoj meri zavisi od udaljenosti korisnika od centrale preko koje je povezan na uslugu. Da bi ADSL bio negde ugrađen, udaljenost od centrale ne sme biti veća od 5,5 kilometara, a s daljinom opada brzina koju korisnik može dobiti. Najveća brzina koja se preko ADSL-a može ostvariti je od osam megabita u sekundi ka korisniku na udaljenosti do 1,8 kilometara i 1536 kilobita u sekundi od korisnika ka davaocu usluga.

Kako ADSL radi?

Kao i mnoge druge oblasti telekomunikacija, i ADSL se paralelno razvijao u dva pravca. Stariji je poznat kao CAP (carrier amplitude/phase) i lakše se ugrađuje od ANSI standarda nazvanog DMT (discrete multitone). CAP funkcioniše tako što signal u telefonskom kablu deli u tri zasebna opsega. Razgovori se obavljaju u opsegu od 0 do 4 kHz, za slanje podataka koristi se opseg od 25 do 160 kHz, dok se za primanje podataka koristi raspon od 240 kHz naviše. Gornju granicu određuje nekoliko činilaca poput dužine kabla, šuma i broja korisnika, a maksimalna je oko 1,5 MHz. Ovaj sistem s tri razdvojena kanala minimizuje mogućnost njihove interferencije, kao i interferencije sa signalima na drugim kablovima.

Rat je, prema dostupnim podacima o proizvedenoj opremi, dobio je DMT, jer je usvojen kao standard organizacije ANSI. Sistem DMT takođe deli signal u kanale, ali ne koristi dva vrlo široka kanala za slanje i primanje podataka, već podatke deli na 247 kanala, od kojih je svaki širok 4 kHz. Svaki kanal se posebno prati i ako na nekom kvalitet signala opadne, komunikacija se prebacuje na drugi. To se neprestano dešava, da bi se pronašli najbolji kanali za slanje i primanje podataka. Pored toga, na kanalima na nižim frekvencijama, od 8 kHz, odvija se dvosmerna komunikacija. Praćenje i razdvajanje informacija na ovim kanalima, kao i održavanje kvaliteta svih 247 kanala, čini DMT znatno složenijim rešenjem, ali i boljim za infrastrukturu nestabilnog kvaliteta. Dva postojeća standarda nisu međusobno kompatibilna.Oprema

Da bi korisnik mogao da koristi ADSL i telefon istovremeno, pre priključaka se ugrađuje razdvajač, uređaj koji ima filtar niskih frekvencija, što obezbeđuje da do telefonskog aparata stignu frekvencije do 4 kHz. Na razdvajač se potom povezuju telefon i ADSL modem. ADSL tehnologija koristi dva uređaja: jedan se nalazi kod korisnika, a drugi u centrali. Kod korisnika je DSL primopredajnik (transiver), a kod operatora multilplekser DSL pristup (DSL Access Multiplexer, DSLAM) i na njega su povezani korisnici.

Primopredajnik je poznatiji kao ADSL modem, i preko njega se računar spaja na telefonsku liniju. Na računar se može povezati na nekoliko načina, a najčešće se to čini preko USB priključka ili mrežne kartice. Standardni ADSL modemi su prvenstveno namenjeni kućnim korisnicima, dok su preduzećima namenjeni modeli koji sadrže i mrežne skretnice i usmerivače.

S druge strane, DSLAM je deo opreme koji obezbeđuje da ADSL radi. On prihvata povezivanje više korisnika i sve skuplja u jednu vezu ka Internetu. Ovi uređaji su po pravilu fleksibilni i podržavaju više tipova DSL veza, kao i različite protokole i modulacije (CAP i DMT na primer) u okviru istog tipa DSL-a. Pored toga, DSLAM može uključivati i dodatne funkcije poput usmeravanja ili dinamičke dodele IP adresa.

Korišćenje DSLAM-a donosi i možda najveću razliku između ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu. U drugom slučaju, dodavanje korisnika na granu kabla znači i snižavanje kvaliteta svakome pojedinačno. Suprotno tome, ADSL obezbeđuje rezervisanu vezu od svakog korisnika ka DSLAM-u, tako da ne postoji nikakvo uslovljavanje između kvaliteta usluge i broja korisnika, sem u slučajevima da veza operatora ka Internetu ne može da zadovolji potrebe većeg broja korisnika.Prednosti...

Bitne prednosti ADSL-a su korišćenje postojeće analogne ili ISDN telefonske linije, održavanje neprekidne veze s Internetom (nema zvanja davaoca usluga, čekanja na uspostavljanje veze i sl.), daleko veće brzine prenosa (maksimalno 8 Mb/s), telefonska linija se može koristiti za glasovnu komunikaciju dok se pristupa Internetu itd. Pored toga, korišćenje ADSL-a nema veze s telefonskim impulsima. Njih plaćate samo za obavljene razgovore, a ADSL plaćate izabranom davaocu usluge.Zahvaljujući tome što postoji infrastruktura, uvođenje ADSL je, gde za to postoje odgovarajući uređaji u centralama, brzo i jednostavno....i mane

ADSL veza je bolja kada ste bliže centrali, odnosno mogu se ostvariti veće brzine. Slanje podataka se odvija znatno sporije od primanja, mada je i dalje daleko brže od nego s klasičnim modemom. Na kraju, usluga nije svugde dostupna.

Drugi tipovi usluga DSL

PORED ADSL-a, poznate su i usluge:
- SDSL (symetric DSL),
- VDSL (very high-bit rate DSL) i
- RADSL (rate-adaptive DSL).
SDSL se odavno primenjuje kod nas, a prepoznaćete ga kao uslugu iznajmljivanja linije. Koriste se isti kablovi kao za povezivanje telefonskih aparata, ali se SDSL ne može koristiti na istom kablu s telefonskom linijom. On obezbeđuje veće brzine od ADSL-a. VDSL je veoma brza veza, ali je ostvariva samo na veoma malim rastojanjima. RADSL je varijanta ADSL veze u kojoj se brzina komunikacija prilagođava u zavisnosti od dužine i kvaliteta kabla.

Tekst by Marko Herman
Evo za sve one koji imaju ADSl a ne znaju kako radi i one koji ga jos nisu nabavili a to planiraju!!