Konzorcijum koji je poznat i kao W3C nije odustao od XHTML 2.0 koji teži eleganciji i insitira na ispravnosti. Ali ljudi koji rade na razvoju HTML5 su primenili pragmatičniji pristup: razmotriti probleme koji muče Web programere u današnjem vremenu i pokušati im načiniti život lakšim – bez iznova građenja osnove protokola.
Protivnici HTML-a 5 navode da specifikacije nisu korak unapred; oni više vole elegantniji izgled XHTML2, koji je i dalje u procesu razvoja. U nekoj tački, oni smatraju, Web dizajneri moraju da se pridržavaju striktnih standarda kada izgrađuju sajtove. Realnost je da je široka podrška za pretraživač krucijalna da bi bilo koji Web standard bio koristan a XHTML2 je značajnija promena za kreatore pretraživača od HTML-a 5.
A bez podrške za XHTML obećane od strane Microsoft-a elegancija teško da ima prođu. Za Web programere ovaj dan je dugoočekivan. HTML 4.01 je predstavljen decembra 1999. W3C je izdala XHTML kao naslednika HTML 4.01 nakon kojeg je usledio poslednji standard XHTML 1.1 koji je izdat 2001. Namera W3C konzorcijuma je bila da se nastavi sa XHTML putanjom izdavanjem verzije 2.0 ali specifikacije koje su nedavno izdate nisu pravac u koji je nekoliko velikih kreatora pretraživača očekivalo.
Kao rezultat Apple, Mozilla fondacija i Opera formirale su Web Hypertext Application Technology radnu grupu u aprilu 2004 godine da radi na Web Applications 1.0 navodeći zabrinutost u pogledu napredovanja W3C kada je u pitanju XHTML. Web Applications 1.0 je konačno preimenovan u HTML5 i u aprilu 2007 WhatWG je pristupio W3C i ponudio svoj rad kao osnovu za novi HTML standard sa čim se W3C složio.
Postoje značajne izmene u okviru HTML5 uključujući update koji olašavaju interaktivni Web razvoj. Novi elementi uključuju mogućnosti implementacije zaglavlja, podnožja, sekcija, članova, navigacije i dijaloga da bi se sekcije stranice jasnije podelile dok napredne karakteristike uključuju „canvas“ sa odgovarajućim 2D crtajućim API koji omogućavaju dinamičku grafiku i animaciju u letu.
HTML5 takođe eliminiše neke elemente kao što su okviri koji su izazvali velike probleme kada je u pitanju upotrebljivost nego što su doneli korist, mada će pretraživači i dalje morati da ih podržavaju. Dok je većina programera usvojila Cascading Style Sheets ili CSS kao bolji način rukovođenja prezentovanja Web dokumenat, HTML5 ovo kodifikuje elliminisanjem većine prezentacionih atributa.
HTML takođe dodaje API koji uključuje direktno snabdevanje audio i video sadržajima. Nasuprot XHTML 2 ključni princip dizajna, kada je u pitanju HTML, jeste podržavanje postojećih sadržaja. Ostali ciljevi dizajna bazirani su na kompatibilnosti, korisnosti, interoperatibilnosti kao i univerzalnom pristupu. Kompatibilnost znači ne samo da se postojeće Web strane mogu prikazati pravilno već i da nove funkcionalnosti uvedene sa HTML5 treba da se na odgovarajući način reše kada se koristi stari pretraživač.
Нема коментара:
Постави коментар